Nema te.
Da si bar tu samo veceras.Bilo bi puno lakse,ili gore.Umorna sam od tuge,od praznine i tame.Cujes li?Rekao si vremenom sve prolazi.I evo proslo ga je i previse,a ja sve gora i gora.I ti si,samo ne zelis priznati,prejak si za to.Soba te zove,jastuci vriste,a ja trazim bar tracak nade.Kapi padaju,ali ne brze od mojih suza dok ovo pisem.Trebas mi samo malo.Dovoljno za onaj dugi pogled u tami.Da mi ponovo jendim pogledom vratis svu potrebnu nadu,a ja te ponovo osvojim samo za sebe.Dovoljan je minut za to.Zamisli samo,ja i ti.Sve ponovo,novo.Osmijeh i sreca.Znam da zelis.Znam da bi sve dao da si tu.Znam da znas.
A opet,predaleko si.Dovoljno daleko da jos uvijek sama sjedim u ovoj groznoj,pustoj sobi.Nema te.
