Ponedeljak, Mart 25, 2013
Ostani
Ne pitaj me kako sam saznao sta mislis! Mozda sam ponekad bio ti,mozda si pomalo bio ja,mozda smo zajedno bili ceo svet.
Gledam sve te nasmijane ljude oko sebe.Pjevaju,smiju se na glas,uzivaju,srecni su.Eh kako sam smao ljubomorna.Kako bih zeljela da samo na sekund budem kao oni,da imam taj sjaj u ocima,grimasu na licu,propuh u glavi,Ispunjenost u grudima...A znam da nisam jedina,znam da s e ni on ne smije.Znam da place isto kao ja.Eh sta je taj zivot,dragi moj,igra se sa nama kao sa igrackama.Znam da je ovako bolje za oboje,valjda,ali falila je smao jedna rijec.Ja je znam,znas li ti? Ma znas! Nisi je rekao,valjda to tako treba.Mozda je jendom izgovoris,nada mi nikada nece izumrijeti skroz,jer uvijek se vracamo jendo drugom.Sta god da se desi,uvijek se nadjemo i zapletemo opet.Ali,tada je falila ta smao jedna mala rijec,i sada bih vjerovatno imala i sjaj u ocima,i grimasu na licu,i porpuh u glavi,i ispunjenost u grudima...Al eto,sad sam samo ljubormona i tuzna.
Ostani.
Čini mi se da delimo ista osećanja. Samo što ja nisam ni ljubomorna, ni ništa drugo, samo veoma, veoma tužna i zbunjena...
Lepo napisano:)I ja bih volela da sam izgovorila tu reč kada je trebalo...
Cesto se plasimo da izgovorimo ono sto treba....iako samo jedna rec moze mnogo da promeni... Valjda treba stisnuti petlju i izgovoriti je ... :)
Ali ne moze sve ni jedna osoba,ponekad ocekujemo to od nekog drugog,a ne bi trebalo,neki jendostavno nikada nece biti dovoljno jaki da je izgovore :)
