Cujem te lijepo kako dises..
I opet pogled u istom smjeru.Pogled kroz isti porzor.Pogled pun zelje i ceznje za nekim,ni sama ne znam za kim.U jednom trenu hladan kao led,nedostupan i predalek,niko mu nije potreban.U drugom trenu previse slomljen,razocaran i tuzan,bas kao da samo tog nekog trazi.Trazi osobu iz sna,maste i misli.Bas nekog previse poznatog mom zivotu iza snova,tamo negdje na javi.A opet nepoznatog i dalekog od svega.Treba mi bas taj neko ko zna taj moj prvi pogled u zoru,na prozoru mokrom od kise.Neko ko me citavu noc slusa kako disem,i gleda u moje lice zaboravljeno,kao da zna o cemu sanjam.
Kapljice i dalje udaraju po prozoru i ostavljaju tragove iza sebe.Ja bas kad otvorim natekle oci,vidim svog nekog pored sebe.Pruza mi ruku i proucava moje lice.Priblizava se,uzareni pogled mu pada na moje usne.Vec zna taj prvi pogled u zoru.Vec zna ritam moga srca.Vec zna kako disem.I taman sto mu pruzim ruku,on nestaje.Ne mogu ga uhvatiti,ni zadrzati.Samo nestaje.Bas kao i kapljice na porzoru.Jos uvijek ubjedjujem sebe da je sve samo san,ali jedino ja znam isitnu.
